- Pišite ordinacija@umicevictesic.com
- Pozovite 063/808-68-63
Dvadeseti vek je doba velikih stomatoloških inovacija. Stomatološke tehnologije kao što su rendgenski snimci, laseri i implantati su razvijeni tokom tog vremena. Ovaj napredak omogućio je precizniju dijagnozu i lečenje stomatoloških problema.
U stomatologiji, 20. vek je video mnoge inovacije koje su u velikoj meri unapredile ovu oblast. Napredak u tehnologiji i nova otkrića doveli su do tretmana koji su efikasniji i manje invazivni.
Jedna od najvećih promena u stomatologiji jeste zamena živinih plombi (sive plombe). Živine plombe su nekada bile uobičajene, ali se pokazalo da su štetne kako za pacijente tako i za stomatološko osoblje. Poslednjih godina došlo je do zamene na kompozitne plombe (bele plombe), koje su superiornije za rekonstrukciju zuba u odnosu na bilo koje druge.
Još jedna velika promena je razvoj zubnih implantata. Zubni implantati su sada uobičajeni tretman za nedostajuće zube i nude mnogo prirodniji izgled i osećaj od tradicionalnih zamena zuba. Takođe, mnogo su izdržljiviji i mogu trajati doživotno uz odgovarajuću negu.
Fluorid je važan mineral koji se nalazi i u hrani i u vodi. Pomaže da naši zubi budu jaki i zdravi tako što ih čini otpornim na karijes. Fluorid je takođe efikasan u sprečavanju erozije zuba. U stomatologiji, fluor se koristi kao lokalna primena (nanosi se direktno na zube) i kao deo paste za zube. Takođe se nalazi u nekim sredstvima za ispiranje usta. Dostupni su i suplementi sa fluorom i mnogi ljudi ih uzimaju da dopune svoju ishranu.
Znamo da je održavanje hidratacije važno za sve fiziološke funkcije i dobrobit tela, uključujući aspekte oralne higijene. Mnoge studije su došle do zaključka da je kiselost vode loša za telo i štetna za zube.
Inovacija koja je transformisala stomatološku praksu jeste fluorizacija vode. Početkom dvadesetog veka lečenje zubnog karijesa sastojalo se u osnovi od jednog pristupa: vađenja zuba. Efikasne tehnike prevencije karijesa nisu zapravo postojale.
A onda je 1945. godine dr H. Trendlei Din, prvi direktor Nacionalnog instituta za stomatološka istraživanja, predstavio koncept fluorizacije vode. Od tada, fluorizacija vode i široka upotreba sredstava za čišćenje zuba koji sadrže fluor radikalno smanjuju prevalenciju i težinu zubnog karijesa - posebno među decom.
Poslednjih decenija, osim fluorisane vode, u upotrebi su i razni drugi proizvodi obogaćeni fluorom, kao što je vodica za ispiranje usta, dodaci i tablete koji sadrže fluor, gelovi, lakovi i drugi proizvodi kao što su restorativni materijali koji oslobađaju fluor.
Srećom većina razvijenih gradova nudi čistu i zdravu vodu odličnog ukusa koja vam daje sve minerale i hranljive materije koje su vam potrebne za zdravo telo i usta.
Anestezija se koristila u stomatologiji vekovima, a prva zabeležena upotreba je bila u drevnoj Kini. U 1800-im, anestezija je bila dostupna u obliku etra i hloroforma. Međutim, tek početkom 1900-ih anestezija je postala široko dostupna u stomatologiji. Alfred Ajnhorn, nemački hemičar, je 1905. godine formulisao lokalni anestetik prokain, kasnije plasiran na tržište pod trgovačkim imenom Novokain.
Godine 1916. dr A.J. Kolis je razvio metod upotrebe gasne anestezije u stomatološkim ordinacijama, što je bilo olakšanje za pacijente i omogućilo im da se bezbednije podvrgnu stomatološkim zahvatima. Tokom 1950-ih i 1960-ih, razvijeni su novi anestetici kao što su halotan i izofluran, koji su omogućili da se pacijenti anesteziraju na duže vremenske periode. Danas je anestezija uobičajen deo stomatološke nege, a pacijenti mogu biti sigurni da će im biti bezbedno i udobno tokom posete stomatologu.
Vezivni materijal je restaurativni stomatološki tretman koji ispravlja manje zubne probleme. Materijal od smole boje zuba se nanosi na površinu zuba, a zatim se očvršćava pomoću lampe za polimerizaciju. Vezivni materijal se može koristiti za popunjavanje praznina između zuba, za prikrivanje promene boje ili za obnavljanje oblika zuba.
Prvi vezivni materijal korišćen je početkom 1900-ih i napravljen je od zlata. Pedesetih godina prošlog veka razvijen je novi materijal za vezivanje nazvan zubni lepak. Ovaj materijal je napravljen od akrila i koristi se za lepljenje zuba. Kako je 20. vek napredovao, stomatološka profesija je počela da prihvata upotrebu kompozitne smole kao materijala za vezivanje.
Kompozitne smole su vrsta zubnog sintetičkog materijala koji kombinuju polimernu matricu sa disperzijom staklenih, mineralnih ili smolnih čestica punila i/ili kratkih vlakana pomoću sredstava za spajanje. Sredstva za spajanje, ili matrica smole je materijal koji drži vlakna zajedno. Kompozitne smole se koriste za popunjavanje karijesa, popravku napuklih zuba i za zamenu starih, istrošenih plombi. Takođe se mogu koristiti za izradu krunica, mostova i faseta.
Vrste kompozitnih smola koje se koriste u stomatologiji:
Godine 1956. počela je masovna proizvodnja i distribucija ručnih bušilica za zube sa turbinom na vazdušni pogon koju je patentirao dr John Borden iz Vašingtona. Ova inovacija je transformisala stomatološku praksu i za lekare i za pacijente. Usavršena Bordenova bušilica se okretala 40 puta brže i time skraćivala pripremu šupljine zuba, koja je znala trajati čak 20 minuta sa starim uređajem, dok sada to traje svega minut-dva.
Zahvaljujući ovom izumu više pacijenata je počelo da se javlja radi popravke zuba, jer se smanjio strah od zubara.
Početkom 1900-ih, pioniri implantata su eksperimentisali sa različitim metalima kako bi identifikovali onaj koji bi alveolarna kost prihvatila kako bi podržala veštačke krune nakon vađenja zuba. Većina ovih pokušaja je bila neuspešna. Tokom 1940-ih i 1950-ih, uveden je subperiostalni implantat – koji se oslanja na kost, a ne ulazi u nju. Tokom godina, ovaj implant se pokazao prilično uspešnim u potpori mostova, posebno na teško atrofiranim donjim vilicama.
Zubni implantati su jedna od najčešćih stomatoloških procedura u celom svetu. Koriste se za zamenu zuba koji nedostaju i postavljaju se u kost vilice. Implantati se mogu koristiti za zamenu jednog, nekoliko ili svih zuba. Zubni implantati su trajno rešenje za zamenu zuba koji nedostaju. Iako imaju odličnu stopu uspeha, procedura zahteva nekoliko operacija za njihovo postavljanje. Zubni implantati bi trebali da traju večno ukoliko se vodi računa o njihovom održavanju.
Estetska stomatologija, koja je praksa poboljšanja izgleda zuba, postala je popularna tek u poslednjih nekoliko decenija. Ovo je verovatno, bar delimično, posledica napretka stomatološke tehnologije i materijala. Devedesetih godina prošlog veka, estetska stomatologija je počela da se pojavljuje kao sopstvena disciplina. Iako estetska stomatologija postoji vekovima, tek u poslednjih nekoliko decenija ljudi su počeli da se interesuju za poboljšanje svog osmeha.
Devedesetih godina prošlog veka akcenat je bio na estetskoj stomatologiji. Razvoj ovih materijala i tehnika doveo je do ogromnog porasta popularnosti zubnih implantata. Godine 1993. Američka stomatološka asocijacija (ADA) počela je da prihvata estetsku stomatologiju kao zvaničnu granu stomatologije. Postoji mnogo različitih vrsta kozmetičke stomatologije, uključujući fasete, izbeljivanje zuba, implantate, itd.
Najznačajnije inovacije koje su prethodile današnjoj modernoj stomatologiji:
Vremena su se promenila - sve sreća! Sada ordinacije možete posetiti bez straha jer znate da su anestetici i tehnike uznapredovale. Obećavamo da ćemo koristiti sve aspekte koje moderna stomatologija dozvoljava, zato zakažite svoj termin kod nas već danas!
Sve vrste stomatoloških usluga, fiksne i mobilne proteze, ortodontski aparati, proteze za decu...
Copyright 2022 Sva prava zadržana. Ordinacija "Umićević-Tešić" | By Lava NET
Neovlašćeno kopiranje, preuzimanje i korišćenje sadržaja sa sajta sankcioniše se u skladu sa Zakonom.